Serbian (Latin)

Učlani se

Kratko uputstvo

Molimo sve zainteresovane za učlanjenje kada preuzmete i popunite formular, snimite ga na vaš hard disk. Popunjeni formular pošaljite na email adresu anli@sezampro.rs

Formular za učlanjenje

Brojač poseta

mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterToday13
mod_vvisit_counterYesterday126
mod_vvisit_counterThis week809
mod_vvisit_counterLast week765
mod_vvisit_counterThis month1748
mod_vvisit_counterLast month2807
mod_vvisit_counterAll days198708

Ko je online

Imamo 54 gostiju na mreži

Prijatelji sajta

Galerije i muzeji

O nama
Povelja PDF Štampa El. pošta


P O V E LJ A
o osnivanju i razvoju prve mreže direktno i demokratski izabranih i partijski nezavisnih predstavničkih tela građana Republike Srbije


Mi dole potpisani članovi direktno, demokratski izabranih i partijski nezavisnih predstavničkih tela građana Republike Srbije kao što su skupštine stanara (SS), đački ĐP I studentski parlamenti SP pozivamo sve da nam se pridruže i ulože potreban napor i energiju u formiranju drutveno odgovorne mreže sa ciljem značajnog  povećanja njihovog direktnog uticaja na javne politike JP.
Takođe, svojim, ovde priloženim potpisima podržavamo kompletno i integralno peticiju iz priloga, koja traži jačanje referendumskih i svih drugih oblika direktnog odlučivanja građana u ustavnom, pravnom i političkom sistemu Srbije.
Naš osnovni cilj je da oblici direktnog referendumskog odlučivanja kao što su narodne inicijative, narodni zborovi i referendumi i od političkih stranaka nezavisne forme direktne predstavničke demokratije poput SS, UP i SP, dobiju daleko uticajniju poziciju i ulogu u ustavnom i političko-pravnom sistemu Srbije.
Rasprostranjenost problema:
Nas pokretače ove inicijative:

Već godinama ujedinjava osećaj da među političkim partijama zapravo i nema neke velike razlike u  stepenu odgovornosti prema biračima i da ih one vide samo jednom – za vreme izborne kampanje i samo sa jednom jedinom upotrebnom vrednošću – našim glasom na izborima. Kasnije se prema svojim izbornim obećanjima uglavnom ponašaju isto - ne sećaju ih se. Šta više u skladu sa modernim shvatanjem politike profesionalni političari nastoje da svoj odnos sa biračima pretvore u poslovni, što znači moć i novac za partije i da se nešto, ako već mora ponudi i građanima. Najočigledniji i najbezočniji primer takve prakse bila je uprava grada Beograda predvođena Draganom Đilasom ali ništa bolji nije ni Siniša Mali i sadašnja uprava Beograda. Slično je i ako poredimo sadašnju i prethodnu vladu. Vlada se promenila, ali sa stanovišta mogunosti građana da utiču na javne politike one su ostale običnom čoveku skoro isto nepristupačne kao što sui  bile. Ovo “skoro” se tiče nekih pomaka sadašnje vlade u borbi protiv korupcije i u konkretizaciji odgovornosti političara, ali to je odveć sitno da bi označilo neku prekretnicu u JP.  
Zato, danas na političkoj sceni Srbije umesto političara sa integritetom imamo močvaru gde su svi slični i gde gotovo da nema ideoloških i programskih razlika. Svima im je važno samo jedno, vlast po svaku cenu, ma koliko njihov kredibilitet i integritet bio imaginaran jer se zasniva na tričavih nekoliko procenata biračkog tela.
Za razliku od političara kao odgovorni ljudi imali smo obavezu da taj osećaj proverimo i dokažemo istraživanjima, a ne da se rukovodimo paušalnim i neutemeljenim tvrdnjama. Da bi ona imala veću snagu i uverljivost, tražili smo takvu ciljnu grupu koja je u odnosu na političke partije u najsličnijoj poziciji sa građanima, ali je zbog svakodnevne upućenosti na državnu upravu kompetentnija da vlast i ocenjuje.
Zato je DRUŠTVENO ODGOVORNA MREŽA ANLI anketirala 259 predsednika SS sa ciljem da čujemo njihovu ocenu kvaliteta saradnje sa drugim višim nivoima vlasti (opština, grad, republika). Od ukupno 259 ispitanika  njih 233 ocenilo je tu saradnje kao slabu i nedovoljnu. Na pitanje  “Da li su se dosad osetili izneverenim zbog odnosa državnih organa prema njihovim predlozima?” 157 ispitanika je odgovorilo „mnogo puta” a 79 „isuviše često za dobro uređenu državu kojoj težimo”. Zbog toga smo nedovoljnu prohodnost inicijativa građana ka svim nivoima vlasti i vlast koja nema dovoljno sluha za potrebe građana prepoznali kao jedan od osnovnih problema koji koče razvoj demokratskog društva u Srbiji.
To je i jedan od osnovnih uzroka rezigniranosti građana, gubitka poverenja i volje da na bilo koji način pokušaju da utiču na rešavanje nekog društvenog problema. Kao posledica ovakvog stanja u skoro svim javnim politikama nastaje i produbljuje se i dalje ciljano obesmišljavanje položaja i uloge SS od strane države. To dalje proizvodi da u mnogim zgradama SS nisu konstituisane, a tamo gde jesu često postoje samo formalno dok u praksi ne funkcionišu.  Mnoge SS se nalaze u stanju ilegale i poluilegale što znači da imaju tim ljudi koji nosi te nadležnosti, ali zbog obaveza kojima skupštine stanara kao pravna lica podležu nisu se registrovale. U tom smislu postojeći zakon koji ne pravi dovoljnu razliku između zgrada koje imaju i onih koje nemaju konstituisane SS ne motiviše one koji su neregistrovani da ozvaniče svoje skupštine.  S jedne strane ne daje dovoljno privlačne podsticaje za osnivanje i razvoj SS a s druge nedovoljno oštro sankcioniše one koji ovakve eventualne podsticaje ne žele da koriste. Tako on medju građanima zapravo stvara stanje apatije da im je potpuno svejedno da li je njihova skupština zvanično konstituisana ili ne, šta više zbog troškova kojima su zvanično registrovane zgrade izložene povoljnije im je da ne budu ozvančeni nego da budu.
U toku je opet po ko zna koji put reforma javne uprave, ali se ona i ovog puta radi naopako, od krova a ne od temelja, bez suštinskih promena kad se radi o jačanju uticaja građana na javne politike čak i na najnižim osnovnim nivoima kao što je nivo zgrade, ulice, bloka ili naselja. Nekada su na svakoj mesnoj zajednici SS imale skupštinu SS sa sopstvenim fondovima i bile su nezaobilazan faktor u donošenju odluka na lokalu a danas su potpuno skrajnute i skoro beznačajne.
Međutim, nisu samo u ovoj sferi aktuelne javne politike tako žestoko i oštro suprotstavljene interesima građana. Na primer, na Novom Beogradu, stanari iz nekih viših zgrada ne iznose smeće već ga kroz prozor bacaju na krovove nižih zgrada. Zašto? Nije samo u pitanju nekultura i nedostatak svesti o životnoj sredini nego i neverovatna nedostatak smisla zakonodavca da napravi razliku izmedju uzornog građanina koji u svojoj zgradi praktikuje primarnu selekciju ambalažnog otpada i onog drugo koji to ne radi nego đubre izbacuje kroz prozor, to jest da prvog podstiče i nagrađuje a drugog da oštro kažnjava. I to sve u situaciji  kad je svaki dinar u budžetu od životne važnosti za dalji opstanak države i kad bi oštrom kaznenom politikom za godinu dana samo po osnovu ovih kazni budžet bio puniji za stotinak miliona evra, životna sredina čistija i uređenija a građani daleko odgovorniji kad se radi o njenoj zaštiti.
U reformi javnih preduzeća koja su sva bez razlike rupe bez dna koje mi izdržavamo pripremaju se promene, ali opet bez onih ključnih elemenata bez kojih je nemoguće postići isplativost u njihovom poslovanju a to su:
Institucinalizovan uticaj korisnika usluga tj. potrošača na donošenje odluka; Kategorizacija potrošača na osnovu ukrštenih socijalnih, potrošačkih i tehnoloških kriterijuma;
Dug je spisak promašenih javnih politika koje vuku budžet u deficit a za koje postoje jednostavna rešenja samo kad bi ministri i ostali fiktivni stručnjaci koji se uglavnom ne mogu podičiti nikakvim rezulttima u praksi ali zato mogu partijskom knjižicom hteli da čuju građane, ali oni su običnom čoveku nedostupni, zatvoreni u svoje kabinete i tzv. krugove uže stručne javnosti. Proverljivih i transparentnih planova i programa rada ministarstava sa konkretnim posledicama za ministre i njihove kabinete nema nego kriterijum voluntaristički i zavisi isključivo od zadovoljstva premijera radom konkretnog ministarstva. A posledice svega toga snose svi građani.
To dalje vodi do najtežih oblika apstinencije kao što je sada veoma rašireno nekorišćenje sopstvenog glasačkog prava. Osim toga, neophodno je edukovati građane o svojim pravima i o mogućnostima uticaja na javne politike gde su sve dosadašnje vlade malo ili nimalo uradile što jasno pokazuje das u organi vlasti prvenstveno zainteresovani da se ova agonija odgovornosti onih koji vladaju nastavi i što duže potraje. Za to postoje različiti instrumenti poput građanskih inicijativa, zborova građana ili referenduma na opštinskom i gradskom nivou. Na nivou republike postoji mogućnost organizovanja referenduma i narodnih inicijativa, ali su ova prava građana Republike Srbije u velikoj meri otežana različitim tehničkim i finansijskim preprekama. Na taj način se koči i smanjuje uticaj građana na donošenje javnih politika u Srbiji. Mi, pokretači ove inicijative, u daljem tekstu Mreža, nikada nismo prihvatali niti se mirili sa ovakvom slikom Srbije već se borimo da ukažemo da su zajedništvo i masovnost jedini put da građanske inicijative zažive, a građani postanu respektabilan partner vlasti kao što je to u mnogim državama u Evropi jer su se one bar do određene mere potrudile da to podstaknu, tako da je neposredno javno odlučivanje građana česta pojava usađena u njihovu kulturu i mentalitet.

Razlozi za formiranje Mreže
Savet Evrope je donošenjem brojnih preporuka unapredio i konkretizovao Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi tako da ona posvećuje veliku pažnju  neposrednom učešću građana u oblikovanju javnih politika.  Evropska povelja o lokalnoj samoupravi ističe u svom članu br. 4 da će se javni poslovi vršiti od strane vlasti koja je najbliža građanima a kasnije preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope su dodatno operacionalizovale ovaj dokument. Tako Preporuka br. 19 poziva sve zemlje članice Saveta Evrope da aktivno učestvuju u podsticanju i sprovođenju prakse neposrednog učešća građana u odlučivanju. Osim toga, preporuka nalaže vlastima da aktivno podstiču građansku participaciju ali i da poboljšavaju pravnu regulativu i mehanizme odlučivanja na lokalnom nivou tako da se građanima omogući što je moguće šira participacija u odlučivanju o lokalnim poslovima. Dalje, Preporuka broj 96 ističe važnost uvođenja referenduma i inicijativa kao najznačajnijih mehanizama za učešće građana.
Mnoge zemlje članice Saveta Evrope, poput Švajcarske, shvatile su ove smernice vrlo ozbiljno, pa su kroz različite mehanizme, poput narodnih inicijativa, ustavnih i finansijskih referenduma omogućile građanima neposredno i aktivno učestvovanje u osmišljavanju i donošenju javnih politika.
Rezultati nedavno rađene ankete govore da su Švajcarci najsrećnija nacija u Evropi i da je to većim delom posledica ovakvog velikog uticaja građana na javne politike jer svaki Švajcarac zna da konačnu odluku donosi on ili ona i i ako snosi posledice neke greške radi se o grešci počinjenoj u najboljoj nameri prema građanima. Neposredno narodno odlučivanje u Švajcarskoj je svakodnevna pojava duboko usađena u mentalitet ljudi.  Na osnovu uporedne studije sprovedene 2002. godine u 32 Evropske zemlje, Švajcarska se smatra avangardnom zemljom sa širokim spektrom mehanizama za neposredno učestvovanje građana i građanki Švajcarske u procesima predlaganja i odlučivanja što je jedan od glavnih razloga već pomenutog velikog stepena zadovoljstva građana i uređenošću države i društva. U Švajcarskoj na taj način građani kontrolišu rad parlamenta i javne administracije ne dopuštajući političarima da samo zarad svojih individualnih i interesa kapitala donose loše odluke po društvo. Tako uređen sistem evoluirao je danas u državu sa razvijenim civilnim društvom, izrazite političke kulture. Srbija, iako je od 2003. godine članica Saveta Evrope, nije otišla dalje od formalnog usvajanja i ratifikovanja različitih dokumenata ove institucije jer njene političke tj. partijske elite nisu ovakvo društveno uređenje smatrale niti ga i dalje smatraju svojim prioritetima.
U Srbiji nažalost sve ovo sada ne postoji, ali to je moguće postići ako smo svi dosledni i posvećeni realizaciji ovog cilja.
Pored navedenog osnovnog razloga, formiranje Mreže je od strateške važnosti za održivi razvoj Beograda Srbije iz mnogo razloga. To je jedinstveni socijalni resurs koji može da se koristi za realizaciju svih već gore pomenutih i nepomenutih društveno korisnih aktivnosti. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju zbog čega je ovakav način povezivanja značajan. Mreža je izuzetno brzo i spontano rasla zbog revolta i ogorčenja građana na nečinjenje i nerad imalaca javnih ovlašćenja. Zbog toga su građani sve siromašniji i siromašniji, zatrpani desetinama nameta čiju svrhu čak ni oni koji ih kreirali ne mogu da opravdaju kao i stotinama divljih deponija i tonama smeća.

Organizacija Mreže

Mreža je izgradila model koji se iskustveno pokazao najpogodnijim za organizovanje tako velikog broja učesnika koji se meri stotinama hiljada. Tako se na nivou opštine Mreža deli na nekoliko kvartova koji se nalaze na području jedne nekadašnje mesne zajednice (MZ). Svaki kvart ili blok čini više minikvartova od po dvadesetak SS  (ovaj broj varira zavisno od praktičnih zahteva terena i veličine zgrada). Svaka od zgrada iz mreže ima svoju SS, škole svoje ĐP a fakulteti svoje SP a svaki od kvartova i minikvartova svog koordinatora. Koordinator zatim organizuje, koordinira i upravlja aktivnostima svojih dvadesetak SS, ĐP i SP. Tako se aktivnosti spuštaju sa višeg na niži nivo, do svakog stanara pojedinačno, a sve sa ciljem da svi građani dobiju priliku da kroz aktivnosti i izabrane organe zaštite interese svoje zgrade, ulice, MZ i opštine, uvek u skladu sa zakonom I odredbama ove povelje.

Osnovna svrha kreiranja Mreže
Stvaranje uslova za kontinuirani razvoj civilnog društva i za jačanje uticaja građana u procesu donošenja i realizacije javnih politika.

 
O nama PDF Štampa El. pošta

Učeći na iskustvima drugih odmah smo znali šta nećemo ali i šta hoćemo.  Ovo "šta hoćemo" znači Biti drugačiji od drugih. Ono "šta nećemo"značilo je:

  • Da budemo žestoka opozicija modernom shvatanju politike gde se po danas raširenom mišljenju profesionalnih političara uspostavlja poslovni odnos s biračima, što znači moć i novac za partije i da se nešto, ako već mora ponudi i građanima. Da građanske inicijative postanu obavezujuće i za naše poslanike i druge političke poslenike.
  • Da pripadnost ovoj ili onoj partiji nikoga ne amnestira od odgovornosti za kršenje ustava i zakona a naročito ne naše lokalne samouprave i javna komunalana preduzeća koje svakodnevno nečinjenjem ugrožavaju zdravlje svih nas i pri tom nikome za to ne odgovaraju.
  • Da partokratiju u medijima koji su izgubili svaki osećaj za interese građana i postali skoro isključivo rezervisani za političare što je lako utvrditi prostim poređenjem prostora posvećenog političarima i onog posvećenog građanima u bilo kom od njih pretvorimo u medije u službi interesa građana;
  • Da budemo ne mala nego organizacija sa mnogobrojnim članstvom i ekspertima u raznim oblastima održivog razvoja po UNSD standardizaciji;
  • Da ne budemo elitna i slaba nego masovna i jaka organizacija sa dovoljnom intelektualnom ali i životnom snagom da pokrene ljude na promene koje moderno civilno društvo zahteva.
  • Da ne budemo organizacija ograničena na jednu ekspertsku oblast, zato što život ne poštuje ovo pravilo i životni izazovi nikada nisu samo u jednoj oblasti. Ova odluka motivisana je i dilemom “Kako možeš da odgovoriš na životne izazove ako ih ne sagledaš iz više nego samo iz jednog ugla»?
  • Da ne budemo limitirani na jednu ili dve ciljne grupe. Recimo, mi nismo organizacija specijalizovana za rad sa decom, ali se takođe bavimo i njima,zato što smatramo da je njihovo putovanje u svet odraslih isuviše važno da u njemu ne bismo učestvovali. Od našeg rada sa njima danas zavisi da li ćemo u sutra živeti u partokratiji gde je običnom čoveku put do pravde i demokratije vrlo često nemoguća misija.

Nevladina organizacija DRUŠTVENO ODGOVORNA MREŽA „ANTIMONOPOL SADA – LUSTRACIJA ODMAH“ osnovana je slobodnom voljom osnivača u Beogradu 25 marta 2002. godine. Na početku je bila fokusirana na antimonopolsku politiku i lustraciju, ali u zadnjih 5 godina sebe transformiše u multidisciplinarnu organizaciju, koja radi u sve tri oblasti ODRŽIVOG RAZVOJA prema UNSD standardizaciji što je po nama nemoguća misija bez daleko većeg uticaja građana na javne politike nego što je to sada. Ovo se naročito odnosi na sve aktivnosti i javne politike u unapređenju narodnog zdravlja kao što su primarna selekcija otpada i drugi aspekti zaštite životne sredine, smanjenje siromaštva, dostupnost pravde i mogućnosti učešća u donošenju političkih odluka svima itd.

Najvažnije usluge i veštine
Naš prioritet je sinergetski koncept izrade i upravljanja „rešenjima po meri“ bez copy – paste varijante u svim aktivnostima u vezi održivog razvoja. Verujemo u snagu neposrednog i direktnog građanskog odlučivanja, narodnih inicijativa, timski rad i snagu višestrukih raznovrsnih znanja naših članova i konsultanata. Naši eksperti i saradnici spremni su da učestvuju u svim fazama bilo kog projekta od ideje do realizacije, mentorstva, razvoja, treninga kao i praktične implementacije, ali uvek i samo ako je to u opštem društvenom interesu i radi jačanja uticaja građana na javne politike.