Serbian (Latin)

Učlani se

Kratko uputstvo

Molimo sve zainteresovane za učlanjenje kada preuzmete i popunite formular, snimite ga na vaš hard disk. Popunjeni formular pošaljite na email adresu anli@sezampro.rs

Formular za učlanjenje

Brojač poseta

mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterToday62
mod_vvisit_counterYesterday99
mod_vvisit_counterThis week441
mod_vvisit_counterLast week481
mod_vvisit_counterThis month1483
mod_vvisit_counterLast month2430
mod_vvisit_counterAll days193201

Ko je online

Imamo 43 gostiju na mreži

Prijatelji sajta

Galerije i muzeji

Reklamiranje flajerima
Reklamiranje flajerima PDF Štampa El. pošta

Danas većina kompanija koje se reklamiranju ubacivanjem flajera i lifleta u poštanske sandučiće stanara to čine ne samo društveno neodgovorno nego i nezakonito. Naime, shodno Zakonu o zaštiti potrošača, oglašivač ne sme to da čini ako prethodno ne pribavi volju i saglanost stanara pojedinačno ili njihovog ovlašćenog predstavnika, skupštine stanara. Ogromna većina kompanija to ne poštuje tako da smo prinuđeni da protiv svih njih pripremimo dokaze za podnošenje tužbe i odštetnog zahteva. Upravo prikupljamo foto dokumentaciju i ostale dokaze i vršimo ostale edukativne i pripremne aktivnosti sa ciljem da smanjimo društveno neodgovorno i nezakonito a pojačamo društveno odgovorno i zakonito poslovanje kompanija.

Istovremeno, pozivamo sve građane i kompanije koje žele da nam pomognu u obavljanju ovog društveno odgovornog zadatka da nas kontaktiraju na e-mail: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Lista društveno neodgovornih kompanija i preduzetnika:

Idea; Tehnomanija; Tehnomarket; Mr. Bricolage; Merkur; Kika; Merkur; Fly travel; Bginfostrana; Beoreklama; Planet; salon lepote Romeo I Julija; Piazza; Pizza plus; Poncho; Mc giros… Za najveće kompanije direktnu distribuciju vrše uglavnom reklamne agencije kao što je Bg flajer pa će I one biti meta naših aktivnosti.

Aktivnosti koje pokrećemo protiv njih:

  • Prikupljanje dokaza za pokretanje tužbe pred nadležnim sudovima se sastoji od formiranja foto evidencije o učinjenom prekršaju, prikupljanju potpisa i izjava stanara kao i predsednika skupštine stanara koji će svedočiti pred sudovima;
  • Pokretanje tužbe pred nadležnim sudovima uz koje se dostavljaju obrazloženi odštetni zahtevi potkrepljeni potpisima svih oštećenih;
  • Edukacija potrošača kako da se bore i izbore za svoja prava;
  • Blokiranje prodajnih objekata javnim protestnim okupljanjima;
  • Stalno prijavljivanje prekršaja inspekcijskim organima i peramnentan pritisak na ministarstvo, vladu i sudske organe da štite i zaštite zakon.
Uskoro objavljujemo i listu društveno odogovornih kompanija koje su svoj način poslovanja uskladile sa zakonom o zaštiti potrošača.

Ovako izgleda kada društveno neodgovorne kompanije kao što su TEHNOMARKET, TEHNOMANIJA i IDEA, kršeći prava potrošača ubacuju svoj reklamni materijal u poštanske sandučiće stanara.


Ovo su posledice tog čina, a kakve će biti posledice naše tužbe protiv gore pomenutih kompanija i njima sličnih u sledećim mesecima.
 
Pismo Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede PDF Štampa El. pošta

Zakon o oglašavanju ni u jednom svom članu se ne bavi distribucijom flajera u poštanske sandučiće potrošača kao načinom reklamiranja, pogotovo se na bavi distribucijom reklamnih poruka u zajedničkom prostoru kojim raspolažu vlasnici stanova što prostor gde se nalaze poštanski sandučići i de facto i de jure jeste jer stanari su dužni da se brinu o njemu, snose troškove za njegovo održavanje i njima pripadaju sve nadležnosti po ovom osnovu. da


U tom smislu sve ono što ovaj zakon predviđa u vezi sa ovim pitanjem se odnosi na javne površine.


Tako ovaj zakon u delu koji se bavi NAČELIMA OGLAŠAVANJA pod 3.7. Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem u članu 9. kaže:

„Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje“. Ovaj stav je osnova za zloupotrebe kod tuma-čenja od strane reklamnih agencija, jer one očigledno ne tumače detaljno i u celini duh i reč zakona, nego se zadovoljavaju samo tumačenjem stava  1. člana 9, koji je konkreti-zovan tek u narednim stavovima 2. i 3.

„..., kao ni direktnim obraćanjem licu na javom mestu ako je određeno lice jasno izra-zilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja“. Ovde je najvažnije tumačenje pojma „na javom me-stu“  jer: poštansko sanduče, ulazni prostor i pripadajući  hodnici i stepeništa čine zajed-nički, ali privatni (pripadaju svim stanarima zgrade), a ne javni prostor.  Iz tih razloga, u slučaja dostave reklamnog materijala u poštanske sandučiće ovaj stav  ne može da se  primeni.  Zato i po ovom zakonu, potrošač/primalac poruke nije obavezan da na bilo koji način upozori pošiljaoca poruke/oglašivača da ne želi da primi poruku. Zakon o zaštiti potrošača je otišao i korak dalje pa ne samo da ne predviđa ovakvu obavezu potrošača već potpuno obrnuto obavezuje oglašivača da za takvo reklamiranje pribavi saglasnost i volju potrošača. Doduše u sledećem stavu Zakon o oglašavanju donet nekoliko godina pre Zakona o zaštiti potrošača kaže: „Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih po-ruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke“. Ovaj stav nigde ne obavezuje primaoca poruke na bilo kakva upozorenja pošiljaoca poruke.


Dalje se Zakon o oglašavanju bavi ovim problemom tek u čl.27 Postavljanje plakata na ostalim površinama “Na površinama koje nisu javne postavljanje plakata dozvolje-no je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.“ pa bi se ovo moglo tumačiti da takva obaveza postoji i za flajere jer se oni pojedinačno nigde u zakonu ne pominju.


Naši oponeneti za čl. 41. Zakona o zaštiti potrošača,  koji doslovce glasi: “Zabranjeno je neposredno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom, bez prethodnog pristanka potrošača. Zabranjeno je neposredno oglašavanje drugim sredstvima ko-munikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača.“ tvrde “Kako i sami vidite, ovaj član Zakona se odnosi na takozvano neposredno oglašavanje telefonom, faksom i elektronskom poštom pa je očigledno da ovaj član nikakve veze nema sa aktivnostima distibucije flajera.” Medjutim, zakon jasno kako oni sami navode kaže “Zabranjeno je neposredno oglašavanje drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača.” Dakle, on nema ambiciju niti je moguće da nabroji sva sredstva komunikacije nego se zadovoljava već navedenom formulacijom „...drugim sredstvima komunikacije na daljinu,“


Dalje oni navode još stupidniju tvrdnju da flajer nije sredstvo komunikacije – to je toliko smešno da se zaista graniči sa glupošću jer u savremnom marketingu sve je komunikacija. Ovo je toliko lako dokazaiti jer čl. 2. Zakon-a o oglašavanju među pojmovima posebno objašanjava letak kao jedno od sredstava komunikacije pomoću kojih se oglasna poruka može učiniti dostupnom primaocu. Time se samo potvrđuje opšte poznata istina da flyer u prevodu na srpski jezik znači letak (to fly - leteti) I da je kao takav sredstvo komunikacije.


Takođe, Zakon o zaštiti potrošača ne samo da obavezuje da se oglašavanje vrši tek pošto se dobije neposredan pristanak potrošača, nego obavezuje trgovca da obavesti kupca da sve to čini zarad komercijalne aktivnosti. U vezi sa tim, član 25. više nego jasno govori o oblicima poslovanja koji se smatraju nasrtljivim poslovanjem. Zakonodavac određuje da je “višestruko obraćanje potrošaču” protivno njegovoj volji svako obraćanje kada se vrši telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu.


Njihov sledeći navod:”Prema zakonu, ne može se postaviti zabrana za distribuciju reklamnog materijala na ulazna vrata zgrade, osim ako isključivo 100% stanara date zgrade je potpisalo sporazum u kome daju saglasnost da se postavi takva zabrana na uzlazna vrata, pri tome takva saglasnost bi takođe morala da se istakne pored zabrane. S obzirom da većina kućnih saveta nema sto posto saglasnost stanara zgrade, tako nešto je moguće samo u teoriji. Tako da mi možemo izvršiti distribuciju u zgradama na kojima stoji samo zabrana na ulaznim vratima zgrade.” Je potpuna izmišljotina, jer to ne piše nu u jednom od 2 ovde pomenuta zakona.


Sa najboljom namerom mogu odgovorno da kažem: skupštine stanara su ovlašćeni predstavnici svih stanara i sve odluke koje skupštine stanara donesu većinom glasova su obavezne za sve stanare, naročito, ako postoje I potpisi svih članova skupštine stanara kao što je to u slučaju kada budemo podizali tužbe u ime svih članova mreže.


Dakle, stvar je po našem mišljenju više nego jasna: PRIMALAC PORUKE NEMA NI-KAKVU OBAVEZU DA NA BILO KOJI NAČIN UPOZORAVA POŠILJAOCA DA NE ŽE-LI DA JE PRIMI (OVO JE ZAMENA TEZA KOJOM SE POŠILJAOCI POKUŠAVAJU OSLOBODITI ODGOVORNOSTI ZA PREKRŠAJ) NEGO POŠILJAJAC PORUKE IMA OBAVEZU DA PRIBAVI VOLJU I SAGLASNOST PRIMAOCA/POTROŠAČA.


Ovde smo dužni da upozorimo na određene razlike između Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača,jer je ovaj drugi u potpunosti stao na stranu potrošača, ali se prilikom njihovog tumačenja to ne smatra kao kolizija jer se smatra da noviji, a to je u ovom slučaju Zakon o zaštiti potrošača, donet 12. 10 2010. dopunjuje i precizira stariji Zakon o oglašavanju donet 16. 9 2005. tj. u slučaju razlika u odredbama primenjuju se odredbe novijeg.


Njihov završni navod je posebno uznemirujući i ima posebnu težinu: “Sve ove informa-cije je ispratila naša advokatska kuća ”VELIMIR KOJIC“, koja se prethodno savetovala sa Ministarstvom Trgovine i Ministarstvom Telekomunikacija, pod kojim smo mi vršioci distribucije, reklamne neadresovane pošte.” Zbog svega što smo gore izneli ovo je po-sebno opasan presedan koji može teško da kompromituje ministarstvo i sve vaše napore koje ulažete za zaštitu potrošača.